Kako kontrolisati holesterol

Od svih važnih zdravstvenih briga savremenog društva koje pokazuje posebnu brigu o zdravlju, kontrola holesterola nalazi se na samom vrhu ili blizu vrha liste zdravstvenih potreba u životu većine ljudi, i to sa razlogom: preterano nagomilavanje holesterola i masti u arterijama je najvažniji uzrok oboljenja krvnih sudova, koje je opet ubica broj jedan u razvijenim državama i društvima. Zato nije nikakvo čudo što je kontrola holesterola postala prvenstvena briga pojedinaca koji su sva sredstva i svoju pažnju usredsredili ka nadgledanju tog oblika zdravstvenih prilika.

Šta je holesterol? 
Holesterol se opisuje kao bela, lepljiva supstanca slična masti, bez ukusa i mirisa koja je neophodna svim ćelijama u čovekovom organizmu. Holesterol je važan činilac dobroga zdravlja u stvari, za sve što je potrebno telu, a što se ne dobija preko hrane, već proizvodi u probavnom traktu i jetri. Holesterol služi kao sirovina za stvaranje ćelijskih membrana, seksualnih hormona i živčanih kiselina Nalazi se u svim namirnicama životinjskog porekla.

Dok ljudski organizam pokušava da održi ispravan nivo holesterola, preterana upotreba masti, namirnica lišenih ostalih potrebnih sastojaka može da doprinese nagomilavanju holesterola. Holesterol je uzročnik stvaranja naslaga štetnog holesterola u koronarnim arterijama Sa druge strane holesterol je koristan i smatra se zaštitnikom srca i arterija. Prema tome mora se obratiti pažnja na činjenicu da nivo holesterola treba održati na niskom nivou.

Kako smanjiti holesterol? 
Istraživanja pokazuju da namirnice koje sadrže prirodna vlakna mogu da doprinesu smanjenju količine štetnog holesterola u krvotoku. Istraživači ističu da vlakna u ljudskom organizmu deluju kao sundjer i tako smanjuju nivo holesterola pretvarajući višak ove supstance u sastojke koji ne mogu da se apsorbuju.

 Nedavno su ovsene mekinje naročito isticane kao dobar izvor prirodnih vlakana za snižavanje holesterola. U 100 g ovsenih mekinja nalazi se 6,3 g vlakana i 5,1 g vlakana u svakih 100 g ovsenog brašna. Smatra se da je 39 g dnevno minimalna količina ovsenih mekinja koja se smatra da snižava holesterol, iako mnogi stručnjaci preporučuju dnevnu potrošnju od najmanje 50 do 100 g ovsenih mekinja u celokupnom programu kontrole holesterola Drugi dobri izvori rastvorljivih vlakana su ječam, mrkva, grašak, sočivo, suvi pasulj, jabuka, laneno seme, citrusno voće (detaljnije pogledajte ovde).

Namirnice koje sadrže ova vlakna pored toga što smanjuju apsorpciju holesterola, deluju u procesu regulacije šećera u krvi time što usporavaju njegovu apsorciju i otklanjaju toksične i karcinogene materije iz organizma.

 Stručnjaci ističu da povećanje unošenja vlakana treba vršiti postepeno da bi se probavni sistem uspešno prilagodio. Nadimanje i stvaranje gasova je uobičajena reakcija na povećanu količinu vlakana u hrani.

Međutim, ove pojave mogu se smanjiti postepenim povećanjem dnevnog unošenja vlakana. Isto tako preporučuje se povećanje unošenja tečnosti na račun ekstra tečnosti koja će se apsorbovati povećanjem količine vlakana. Nedovoljno unošenje tečnosti može da prouzrokuje pojavu zatvora Stručnjaci preporučuju uzimanje 8-10 čaša vode dnevno.

 Drugim korisnim namirnicama u programu kontrole holesterola pripadaju i maslinovo ulje koje smanjuje holesterol, zatim lecitin, prirodni emulgator koji takođe smanjuje holesterol, a istovremeno povećava pozitivan holesterol. Lecitin, kako je to pokazala jedna novija studija, smanjuje nivo triglicerida, i sprečava nagomilavanje masnih pločica. Klinička ispitivanja pokazuju da prirodni biljni lipidi (fi- tosteroli) predstavljaju dobru odbranu protiv stvaranja holesterola Fitosteroli se nalaze u uljima koja potiču iz povrća, celoga zrna žitarica, pasulja i u ljudskom organizmu neutrališu apsorpciju holesterola. Istraživanja u Japanu pokazala su da plavičasto-zelene alge kao što je spirulina, smanjuje holesterol, verovatno zbog visokog sadržaja gama-lnolinske kiseline. Istraživanja koja su u toku takođe nagoveštavaju da nijacin povoljno deluje na metabolizam masti i masnih supstanci kao što je holesterol, pa je zbog toga koristan u programu kontrole holesterola Namirnice od soje ne sadrže holesterol, kao i proizvodi od pirinča i razni drugi prehrambreni proizvodi bez holesterola mogu se lako uključiti u proces njegove kontrole. Pojedinci koji žele da otpočnu sa programom smanjivanja holesterola, treba najpre da se konsultuju sa svojim lekarom ili nekim drugim stručnjakom koji se bavi zdravstvenim problemima.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Dijeta partneri

 
Design by Free WordPress Themes |